Gladovanje i zdravlje: Mit ili istina?

U poslednje vreme sve češće čujemo o prednostima gladovanja za zdravlje. Da li je zaista reč o prirodnom načinu detoksikacije i podmlađivanja organizma, ili su takve tvrdnje preuveličane? U ovom članku ćemo detaljno razmotriti sve aspekte gladovanja i njegov uticaj na naš organizam.

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo redovnom ishranom. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. U tom trenutku počinje nešto fenomenalno - organizam prelazi na trošenje sopstvenih tkiva kao izvora energije.

Prema mišljenjima nekih, organizam prvo sagoreva sve loše - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo se opisuje kao prirodan metod podmlađivanja bez lekova, koji zahteva samo malo volje i odricanja. Vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem navodno ostaju zaštićeni tokom ovog procesa.

Autofagija - proces samoočišćenja

Tokom gladovanja u organizmu se navodno podstiče izgradnja novih ćelija. Ovo se objašnjava proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline oslobođene iz razgrađenih ćelija. Ove gradivne jedinice se ponovo koriste za izgradnju novih, zdravih ćelija.

Pozitivni i negativni aspekti gladovanja

Prednosti:

• Mogućnost smanjenja visokog krvnog pritiska
• Osećaj lakše pokretljivosti i boljeg tonusa mišića
• Poboljšanje metabolizma, posebno kod gojaznih osoba
• Efikasnije izbacivanje štetnih supstanci iz organizma

Rizici:

• Stres za organizam, posebno za endokrini sistem
• Mogućnost aktiviranja pritajenih infekcija i parazita
• Pad šećera u krvi koji može izazvati glavobolju i vrtoglavicu
• Gubitak mišićne mase ako se ne prate odgovarajući protokoli

Intermittent fasting - umeren pristup

Mnogi zagovornici umerenog pristupa preporučuju tzv. intermittent fasting - postepeno produžavanje perioda bez hrane. Na primer, početi sa 8 sati bez hrane i 16 sati sa hranom, pa postupno povećavati period gladovanja.

Popularan režim je i "4 sata jela, 20 sati bez hrane", gde se preporučuje doručak pomeriti na 11 sati (umesto njega popiti vodu sa limunom ili jabukovim sirćetom), ručak oko 14-15 sati, a večeru oko 17 sati.

Šta kažu stručnjaci?

Postoje različiti stavovi o gladovanju. Neki smatraju da kratkotrajno gladovanje može biti korisno kao šok za metabolizam, dok drugi upozoravaju na opasnosti dugotrajnog izgladnjivanja.

Važno je naglasiti da gladovanje nije za svakoga. Osobe sa određenim zdravstvenim problemima ili one koje su fizički veoma aktivne trebaju biti posebno oprezne.

Ketonska dijeta kao alternativa

Za one koji žele da isprobaju nešto blaže od potpunog gladovanja, postoji ketonska dijeta. Ona podrazumeva izbacivanje ugljenih hidrata i prelazak na ishranu baziranu na mastima i proteinima, što navodi organizam da koristi masne naslage kao izvor energije.

Zaključak

Iako postoje izvesne prednosti povremenog gladovanja ili smanjenja unosa hrane, ključ je u umerenosti i pažljivom pristupu. Svaki organizam je drugačiji i ono što funkcioniše za jednu osobu može biti štetno za drugu.

Najvažnije je slušati svoje telo i konsultovati se sa stručnjacima pre nego što se upustite u bilo kakve ekstremne promene ishrane. Umerenost, raznovrsna ishrana i redovna fizička aktivnost i dalje ostaju zlatni standard za održavanje dobrog zdravlja.