Stručni ispit za lice za BZR: Sve što treba da znate - od prijave do licence

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom oblastju. Međutim, put do licence često je ispunjen nedoumicama, promenama propisa i brojnim pitanjima. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u celokupan proces - od uslova za prijavu, kroz pripremu i sam ispit, pa sve do obnove licence i novih zakonskih regulativa. Prikupili smo najčešća pitanja, iskustva polaznika i stručna objašnjenja kako biste mogli da pristupite pripremama sa samopouzdanjem.

Uslovi za polaganje i novi zakonski okvir

Jedno od najaktuelnijih pitanja koje zaokupija buduće i aktuelne stručnjake za BZR jeste obrazovni uslov. Prema važećim propisima, za prijavu ispita nije neophodno posedovanje određenog fakulteta, što je omogućilo pristup širokom krugu ljudi sa različitim iskustvima. Međutim, u javnoj raspravi je nacrt novog zakona koji predviđa značajne promene. Prema tom nacrtu, za obavljanje poslova savetnika ili saradnika u oblasti BZR biće potrebno posedovanje najmanje 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Ova potencijalna promena direktno se tiče mnogih stručnjaka koji nemaju formalno tehničko obrazovanje, ali imaju bogato radno iskustvo i položen stručni ispit. Važno je napomenuti da se u nacrtu zakona navodi i tranzicioni period - lica koja već obavljaju poslove BZR i imaju najmanje pet godina iskustva neće morati da ispunjavaju uslov o tehničkom fakultetu. Ova odredba bi trebalo da olakša prilagodavanje postojećih kadrova novim propisima.

Iako je nacrt zakona još uvek u proceduri usvajanja, savetuje se svima kojih se ovo tiče da prate zvanične sajtove nadležnog ministarstva kako bi bili u toku sa konačnom verzijom i rokovima za primenu. Za one koji tek planiraju da krenu putem BZR licence, preporuka je da razmotre i opcije sticanja potrebnih ESPB bodova kroz odgovarajuće studijske programe.

Licenca za BZR: Dobijanje, trajanje i obnova

Položen stručni ispit je osnov, ali ne i kraj puta. Nakon uspešnog polaganja, stiče se pravo na dobijanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prva licenca se izdaje na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva, a važi pet godina. Nakon isteka ovog perioda, neophodna je njena obnova.

Upravo ovaj deo - obnova licence - donosi novinu koja se temelji na sistemu stalnog stručnog usavršavanja. Da bi se licenca obnovila, neophodno je tokom petogodišnjeg perioda njenog važenja prikupiti određeni broj bodova kroz edukacije iz oblasti BZR. Ove edukacije organizuju akreditovane ustanove, a polaznici na njima stiču potrebna znanja iz novih propisa, metoda procene rizika i drugih aktuelnih tema. Podnošenjem dokaza o završenim edukacijama nadležnom organu, obavlja se procedura obnove licence.

Ovaj sistem kontinuiranog profesionalnog razvoja ima za cilj da osigura da sva lica za BZR budu u toku sa savremenim trendovima, standardima i zakonskim promenama, čime se podiže kvalitet celokupne prakse u ovoj oblasti.

Struktura i tok stručnog ispita za BZR

Ispit se tradicionalno deli na nekoliko celina, a njegova organizacija je precizno definisana. Polaganje se obično odvija vikendom u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Proces započinje prozivanjem kandidata po azbučnom redu, uz prednost za trudnice, nakon čega sledi identifikacija putem lične karte.

Ispit se sastoji iz četiri glavna dela:

1. Opšti deo (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Ovde se ispituje poznavanje ključnih konvencija (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), direktiva EU (kao što je osnovna direktiva 89/391/EEZ), ugovora o funkcionisanju EU, kao i domaćih zakona (Zakon o radu, Zakon o BZR, zakoni iz oblasti zdravstvenog i penzijskog osiguranja).
2. Pismeni deo - Procena rizika za konkretno radno mesto: Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarista, krojac) i u roku od dva sata mora da sastavi akt procene rizika. Ključno je prepoznati opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu procene (često se koristi Kinney metoda), utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom i predložiti mere zaštite. Dozvoljeno je korišćenje odštampane liste opasnosti i štetnosti, ali ne i drugih knjiga ili beleški.
3. Usmeni deo - Procena rizika (odbrana pismenog rada): Nakon pismenog dela, kandidat usmeno brani svoju procenu rizika pred jednim od članova komisije. Ovo je prilika da se dodatno obrazlože zaključci i pokaže dubinsko razumevanje procesa.
4. Usmeni deo - Pravilnici: Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo, podrazumeva poznavanje brojnih podzakonskih akata - pravilnika. Kandidat izvlači kombinaciju od tri pitanja iz ove oblasti. Pitanja mogu da se odnose na bilo koji od obaveznih pravilnika, poput onih o buci i vibracijama, radu na gradilištu, mašinama, zaštiti od pada sa visine, biološkim štetnostima, azbestu, itd.

Važno je napomenuti da se, ukoliko kandidat položi prva dva dela (opšti i pismeni), a padne na nekom od usmenih (procena ili pravilnici), sledeći put polaže i plaća samo taj deo koji nije položio, što predstavlja određenu finansijsku olakšicu.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kolege?

Na osnovu brojnih iskustava koja su kandidati podelili, može se izvući nekoliko ključnih zaključaka:

• Organizacija: Ispit je dobro organizovan, iako trajanje celokupnog procesa može da potraje i do 5-6 sati zbog čekanja na red za pojedinačno odgovaranje. Prisutni su i čuvari i nadzornici.
• Ispitivači: Većina ispitivača je stručna, strpljiva i spremna da pomogne ako kandidat pokaže osnovno znanje. Oni ne traže da se odgovori recituju napamet, već da se pokaže razumevanje suštine. Međutim, kod pojedinih ispitivača, posebno na delu pravilnika, može se zahtevati veća preciznost, naročito kada su u pitanju granične i akcione vrednosti (za buku, vibracije), tehnički zahtevi ili specifične procedure.
• Pitanja iz pravilnika: Ovo je deo gde se najviše "filtrira". Neophodno je ne samo znati definicije, već i konkretne brojčane vrednosti, mere, rokove i sadržaje određenih dokumenata (npr. šta sadrži stručni nalaz, tehnička dokumentacija mašine, plan sprovođenja procene rizika).
• Procena rizika: Na pismenom delu je od suštinskog značaja primeniti logičan i strukturiran postupak. Greška koju mnogi prave je da zaborave da navedu preventivne mere, naročito ako su utvrdili da je radno mesto sa povećanim rizikom. Zaključak mora jasno da navede da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije.

Evo nekoliko primera pitanja koja su se pojavljivala na ispitima:

• Kako je regulisan BZR za naše državljane koji rade u zemljama EU? (Odgovor: pod jednakim uslovima, bez diskriminacije.)
• Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti? (Zaposleni, poslodavac, zdravstvena ustanova.)
• Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika? (Cilj, angažovana lica, metodologija, rokove, način dokumentovanja.)
• Navesti mere zaštite pri radu na visini / sa azbestom / u eksplozivnim atmosferama.
• Koje su granične i akcione vrednosti za izlaganje buci na radnom mestu? (Granična 85 dB(A), donja akciona 80 dB(A), gornja akciona 83 dB(A).)

Kako se pripremiti? Saveti za uspeh

Priprema za ispit zahteva posvećenost i sistematičan rad. Evo nekoliko dokazanih saveta:

1. Koristite zvanične izvore: Osnova za učenje su zvanični propisi. Skinite sa sajta nadležnog ministarstva (Uprava za BZR) ili iz Pravnog informacionog sistema sve zakone i pravilnike navedene u "Pravilniku o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita". Taj pravilnik takođe sadrži i prilog sa spiskom pitanja - on je vaš najbolji vodič.
2. Nabavite dobar priručnik ili skriptu: Pored propisa, veoma korisne su dobro strukturirane skripte ili priručnici koji sumiraju gradivo (poput onih koje izdaju različite specijalizovane ustanove ili pojedinci). One pomažu u sistematizaciji ogromne količine informacija. Međutim, uvek proverite da li je materijal ažuriran.
3. Fokusirajte se na suštinu: Ne pokušavajte da naučite ceo svaki pravilnik napamet. Izdvojite ključne definicije, zahteve, brojčane vrednosti (granične, akcione), obaveze poslodavca, vrste dokumenata i mere zaštite.
4. Vežbajte procenu rizika: Ovo je praktična veština. Uzmete nekoliko različitih zanimanja (zidar, vozač, administrativni radnik) i vežbajte pisanje procene. Koristite neku od poznatih metoda (Kinney, 5x5). Obratite pažnju na to da li je radno mesto sa povećanim rizikom - uglavnom jesu ako uključuje rad na visini, sa opasnim hemikalijama, u eksplozivnim atmosferama, itd.
5. Pratite forume i razmenjujte iskustva: Kao što vidite iz ovog teksta, zajednička razmena informacija je neprocenjiva. Diskusije sa kolegama koji su već polagali mogu vam otkriti na šta posebno obratiti pažnju.
6. Razmotrite obuku: Iako nije obavezna, organizovana priprema (kurs) može biti od velike pomoći, naročito ako nemate prethodno iskustvo iz oblasti BZR. Stručni predavači mogu da razjasne nejasnoće i usmere vas ka najbitnijim delovima gradiva.

Budućnost profesije: Izazovi i perspektive

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji prolazi kroz period značajnih promena. Pored pomenutog nacrta zakona koji podiže obrazovne standarde, sve je prisutnija potreba za kvalitetnijom i odgovornijom primenom propisa u praksi. Nažalost, realnost na mnogim radnim mestima, posebno na gradilištima, pokazuje da postoji jaz između teorije i prakse.

Mnogi forumaši ističu